RADNO PRAVO: OTKAZ – PRAVA RADNIKA?
Radnik odnosno zaposleni, pogotovo ako prvi put u životu dobije otkaz, nije svestan koja sve prava ima i kako može da ih zaštiti.
Koja su prava radnika kada dobije otkaz od strane poslodavca? Da li radnik ima pravo na naknadu štete, pravo na otpremninu, pravo na biro (da se prijavi Nacionalnoj službi za zapošljavanje)?
Odgovore na ova pitanja navešću u nastavku teksta koji je podeljen na nekoliko celina:
- Otkaz ugovora o radu od strane poslodavca,
- Postupak u slučaju otkaza,
- Posebna zaštita od otkaza ugovora o radu (nezakoniti otkaz),
- Pravne posledice nezakonitog prestanka radnog odnosa (pravo na naknadu štete),
- Pravo na biro (prijavljivanje na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje).
OTKAZ UGOVORA O RADU OD STRANE POSLODAVCA
Postoji mnogo razloga za otkaz ugovora o radu od strane poslodavca, a svi ti razlozi se svrstavaju u 4 grupe.
U prvoj grupi razloga za otkaz, poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog. Opravdani razlog se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog i njegovo ponašanje, i to:
1) ako ne ostvaruje rezultate rada ili nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi;
2) ako je pravnosnažno osuđen za krivično delo na radu ili u vezi sa radom;
3) ako se ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka mirovanja radnog odnosa (npr. odsluženje vojnog roka, upućivanje na rad u inostranstvo od strane poslodavca, izdržavanje kazne zatvora do 6 meseci…), odnosno neplaćenog odsustva (dok dete ne navrši tri godine života).
U sledećim situacijama poslodavac nema pravo vam otkaže ugovor o radu i ti razlozi nikada ne mogu da se smatraju opravdanim razlogom za otkaz, a to su:
1) privremena sprečenost za rad usled bolesti, nesreće na radu ili profesionalnog oboljenja;
2) korišćenje porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta;
3) odsluženje ili dosluženje vojnog roka;
4) članstvo u političkoj organizaciji, sindikatu, pol, jezik, nacionalna pripadnost, socijalno poreklo, veroispovest, političko ili drugo uverenje ili neko drugo lično svojstvo zaposlenog;
5) delovanje u svojstvu predstavnika zaposlenih;
6) obraćanje zaposlenog sindikatu ili organima nadležnim za zaštitu prava iz radnog odnosa u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.
Druga grupa razloga za otkaz je kada radnik svojom krivicom učini povredu radne obaveze, i to:
1) ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze;
2) ako zloupotrebi položaj ili prekorači ovlašćenja;
3) ako necelishodno i neodgovorno koristi sredstva rada;
4) ako ne koristi ili nenamenski koristi obezbeđena sredstva ili opremu za ličnu zaštitu na radu;
5) ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu.
I kod ovih razloga poslodavac može (nije u obavezi) da otkaže ugovor o radu zaposlenom.
U treću grupu razloga za otkaz svrstavaju se razlozi kada poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom zbog nepoštovanja radne discipline, a to su:
1) ako neopravdano odbije da obavlja poslove i izvršava naloge poslodavca u skladu sa zakonom;
2) ako ne dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad (lekarsko uverenje);
3) ako zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad (npr. radi na nekom drugom mestu);
4) zbog dolaska na rad pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava, odnosno upotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava u toku radnog vremena, koje ima ili može da ima uticaj na obavljanje posla;
5) ako je dao netačne podatke koji su bili odlučujući za zasnivanje radnog odnosa;
6) ako zaposleni koji radi na poslovima sa povećanim rizikom, na kojima je kao poseban uslov za rad utvrđena posebna zdravstvena sposobnost, odbije da bude podvrgnut oceni zdravstvene sposobnosti;
7) ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.
Najzad, poslednja četvrta grupa razloga zbog kojih poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom, odnosi se na slučajeve kada postoje opravdani razlozi na strani poslodavca i to:
1) ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla;
2) ako zaposleni odbije zaključenje aneksa ugovora o radu (radi premeštaja na drugi odgovarajući posao, premeštaja u drugo mesto rada kod istog poslodavca, upićivanja na rad na odgovarajući posao kod drugog poslodavca, promene elemenata za utvrđivanje osnova zarade…)
POSTUPAK U SLUČAJU OTKAZA
Poslodavac mora da ispoštuje odgovarajuću proceduru kada želi da otpusti radnika. U slučaju da poslodavac otpusti radnika protivno zakonskoj proceduri, zaposleni ima pravo na naknadu štete od poslodavca u visini do 6 mesečnih zarada.
Poslodavac može zaposlenom koji ne ostvaruje rezultate rada ili nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi, da otkaže ugovor o radu. Poslodavac to može da uradi samo ako je zaposlenom prethodno dao pisano obaveštenje. U obaveštenju mora da naznači nedostatke u njegovom radu, uputstva i primereni rok za poboljšanje rada, a ako zaposleni ne poboljša rad u ostavljenom roku, poslodavac može da otpusti radnika.
Kada zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze ili ne poštuje radnu disciplinu poslodavac je dužan da zaposlenog pisanim putem upozori. U upozorenju poslodavac navodi postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i zaopslenom ostavlja rok od najmanje osam dana da se izjasni na navode iz upozorenja.
Poslodavac u upozorenju mora da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok (najmanje 8 dana) za davanje odgovora na upozorenje.
Ako poslodavac otkaže ugovor o radu zaposlenom u slučaju kada usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla, poslodavac ne može na istim poslovima da zaposli drugo lice u roku od tri meseca od dana prestanka radnog odnosa zaposlenom.
Ako pre isteka roka od tri meseca nastane potreba za obavljanjem istih poslova, prednost za zaključivanje ugovora o radu ima zaposleni kome je prestao radni odnos.
Poslodavac koji želi da da otkaz zaposlenom kada on ne ostvaruje rezultate rada ili nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi, odnosno svojom krivicom učini povredu radne obaveze ili ne poštuje radnu disciplinu,
mora to da učini u zakonom utvrđenim rokovima, a to su:
šest meseci od dana saznanja za činjenice koje su osnov za davanje otkaza, odnosno u roku od godinu dana od dana nastupanja činjenica koje su osnov za davanje otkaza.
Ako poslodavac da otkaz zaposlenom nakon proteka ovih rokova, otkaz se smatra nezakonitim i radnik može da ostvari zaštitu svojih prava putem suda.
„Hej, otpušten si“, da li usmeni otkaz proizvodi pravno dejstvo?
Odgvoror je NE!
Ugovor o radu otkazuje se rešenjem, u pisanom obliku, i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku (pravo na žalbu, prigovor…).
Rešenje mora da se dostavi zaposlenom lično, u prostorijama poslodavca, odnosno na adresu prebivališta ili boravišta zaposlenog (zaposleni svojim potpisom potvrđuje prijem rešenja).
Ako poslodavac zaposlenom nije mogao na ovaj način da dostavi rešenje, dužan je da o tome sačini pismenu belešku i tada se rešenje objavljuje na oglasnoj tabli poslodavca i po isteku osam dana od dana objavljivanja smatra se dostavljenim.
Zaposlenom prestaje radni odnos danom dostavljanja rešenja osim ako rešenjem nije određen drugi rok.
OBAVEZA ISPLATE ZARADE I NAKNADE ZARADE KOD OTKAZA
Poslodavac je dužan da zaposlenom, u slučaju prestanka radnog odnosa, isplati sve neisplaćene zarade, naknade zarade i druga primanja koja je zaposleni ostvario do dana prestanka radnog odnosa.
Isplatu nesiplaćenih zarada, naknade zarade i druga primanja koje je zaposleni ostvario poslodavac je dužan da izvrši najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa.
POSEBNA ZAŠTITA OD OTKAZA UGOVORA O RADU
(NEZAKONITI OTKAZ)
Posebna zaštita od otkaza ugovora o radu odnosi se na zaposlene za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta ili posebne nege deteta, kao i zaposlenih zbog aktivnosti u sindikatu.
U sledećim slučajevima otkaz se smatra nezakonitim i zaposleni može da ostvari svoje pravo (naknadu štete, vraćanje na rad) podnošenjem tužbe sudu protiv poslodavca.
Za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu, a
ako je zaposleni ugovorom zasnovao radni odnos na određeno vreme, trajanje ugovora se produžava do isteka korišćenja prava na odsustvo.
Takođe, ništav je otkaz ugovora o radu ako je na dan donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu poslodavcu bilo poznato postojanje trudnoće, odnosno prava na negu deteta ili ako zaposleni u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa obavesti poslodavca o postojanju trudnoće ili prava na negu deteta i o tome dostavi odgovarajuću potvrdu ovlašćenog lekara ili drugog nadležnog organa.
Poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu, niti na drugi način da stavi u nepovoljan položaj zaposlenog zbog njegovog statusa ili aktivnosti u svojstvu predstavnika zaposlenih, članstva u sindikatu ili učešća u sindikalnim aktivnostima.
PRAVNE POSLEDICE NEZAKONITOG OTKAZA
(PRAVO NA NAKNADU ŠTETE)
Nakon nezakonitog otkaza, zaposleni može da podnese tužbu sudu.
Pre nego što sud utvrdi da je otkaz bio nezakonit, zaposleni ima nekoliko opcija koje može da zahteva putem suda, a to su:
- da se zaposleni vrati na rad;
- da mu se isplati naknada štete i uplate doprinosi za obavezno socijalno osiguranje za period u kome nije radio.
Naknada štete utvrđuje se u visini izgublenje zarade koja u sebi sadrži i porez i doprinose.
Ako sud utvrdi da je otkaz nezakonit, a zaposleni ne želi da se vrati na rad, sud će da obaveže poslodavca da zaposlenom isplati naknadu štete u visini od najviše 18 mesečnih zarada zaposlenog, u zavisnosti od vremena provedenog u radnom odnosu kod poslodavca, godina života zaposlenog i broja članova porodice koje izdržava.
Ako sud utvrdi da je otkaz nezakonit, a zaposleni želi da se vrati na rad, ali u toku postupka poslodavac dokaže postojanje okolnosti koje opravdano ukazuju da nastavak radnog odnosa nije moguć, sud će zaposlenom da dosudi naknadu štete u visini od najviše 36 mesečnih zarada zaposlenog.
PRAVO NA BIRO NAKON OTKAZA
(PRIJAVLJIVANJE NA EVIDENCIJU NACIONALNE SLUŽBE ZA ZAPOŠLJAVANJE)
Zaposleni koji je dobio otkaz može, kako se to u narodu kaže „da se prijavi na biro“, odnosno da ostvari pravo na novčanu naknadu od Nacionalne službe za zapošljavanje.
Da bi ostvario pravo na novčanu naknadu od Nacionalne službe za zapošljavanje, lice koje dobilo otkaz mora da je bilo osigurano najmanje 12 meseci neprekidno ili sa prekidima u prethodnih 18 meseci.
Novčana naknada se utvrđuje u visini od 50% osnovice (prosečne plate lica koje je dobilo otkaz u prethodnih 6 meseci), ali ne može biti viša od 160% niti niža od 80% propisane minimalne zarade.
Novčana naknada se isplaćuje u trajanju od 3 do 24 meseca, u zavisnosti od ukupnog staža osiguranja (godina radnog staža) lica koje je dobilo otkaz.
Trajanje novčane naknade:
– 3 meseca – za staž osiguranja od 1 do 5 godina;
– 6 meseci – za staž osiguranja od 5 do 15 godina;
– 9 meseci – za staž osiguranja od 15 do 25 godina;
– 12 meseci – za staž osiguranja preko 25 godina;
– 24 meseca – ukoliko licu toliko fali do ispunjavanja uslova za starosnu penziju.