UGOVOR O RADU, PRAVA RADNIKA

Da li prava radnika (zaposlenog) mogu da budu veća od onih koja se nalaze u njegovom ugovoru o radu? – DA !

Zakon o radu je osnovni izvor radnog prava. Ugovor o radu, kolektivni ugovori, pravilnici, podzakonski akti… moraju da budu u skladu sa Zakonom o radu, odnosno ne mogu da propisuju manje prava radniku (zaposlenom) nego što je predviđeno zakonom.

Zakon o radu se primenju na sve zaposlene koji rade na teritoriji R. Srbije (kod domaćeg ili stranog poslodavca), kao i na zaposlene koji su upućeni na rad u inostranstvo od strane domaćeg poslodavca.

Pošto su prava radnika jedna široka materija, ovaj tekst je podeljen u nekoliko celina, u skladu sa onim što je klijentima najbitnije:

1. Osnovna prava radnika,
2. Ugovor o radu – osnovne informacije,
3. Rad van radnog odnosa:
   1. Ugovor o privremenim i povremenim poslovima,
   2. Ugovor o delu,
   3. Ugovor o dopunskom radu.

OSNOVNA PRAVA RADNIKA

Ugovorom o radu, kao ni kolektivnim ugovorom, pravilnikom poslodavca itd. ne mogu da se utvrde manja prava i nepovoljniji uslovi rada zaposlenom od prava utvrđenih Zakonom o radu.

Kada radnik (zaposleni) sklopi ugovor o radu sa poslodavcem, koliko god da su nepovoljne ugovorne odredbe, zaposleni može da pobije taj ugovor sudskim putem i da ostvari zaštitu svojih prava i naknadu štete.

Minimalna prava svakog radnika (kolektivnim ugovorom, ugovorom o radu ili aktom poslodavca mogu da se predvide samo dodatna prava):

– odgovarajuću zaradu,

– bezbednost i zdravlje na radu,

– zdravstvenu zaštitu,

– zaštitu ličnog integriteta, dostojanstvo ličnosti

– druga prava u slučaju bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i starosti,

– materijalno obezbeđenje za vreme privremene nezaposlenosti,

– pravo na druge oblike zaštite (kada poslodavci propisuju dodatna prava radnika).

Ovo u praktičnom smislu znači da ako naprimer:

– ugovor o radu propisuje da radnik radi više od 40 sati nedeljno, on nije u obavezi da radi toliko već ukupno 40 sati,

– ugovor o radu ne predviđa godišnji odmor zaposlenom ili je ugovoren kraći odmor od 20 dana, zaposleni ima pravo na 20 dana godišnjeg odmora,

– ugovor o radu ne predviđa nedeljni odmor, zaposleni ima pravo na minimum 36 sati neprekidnog nedeljnog odmora (npr. neradna druga smena subotom i neradna cela nedelja)

Određene kategorije radnika imaju još neka prava povrh gorenavedenih:

Zaposlena žena ima pravo na posebnu zaštitu za vreme trudnoće i porođaja.

Zaposleni ima pravo na posebnu zaštitu radi nege deteta.

Zaposleni mlađi od 18 godina života i zaposlena osoba sa invaliditetom imaju pravo na posebnu zaštitu.

UGOVOR O RADU – OSNOVNE INFORMACIJE

Radni odnos se zasniva ugovorom o radu. Poslodavac i zaposleni mogu da ugovore veći obim prava i povoljnije uslove rada od prava i uslova utvrđenih zakonom i kolektivnim ugovorom, ali nikako manja.

U slučaju da se ugovore manja prava, te odredbe su ništave, i sudskim putem može da se utvrdi njihova ništavost i zaposlenom naknadi pričinjena šteta.

Ako ugovorom o radu nije predviđeno njegovo trajanje, smatra se da je zaključen na neodređeno vreme.

Ako je ugovor zaključen na određeno vreme, taj radni odnos prestaje protekom roka na koji je zaključen (jedino se produžava ako se zaposlena žena nalazi na porodiljskom odsustvu – do kraja odsustva).

Ugovor o radu se zaključuje u pisanoj formi. Ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi pisani ugovor o radu pre stupanja na rad zaposlenog, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme.

Neke od osnovnih stvari koje ugovor o radu sadrži:

– mesto rada,

– radno vreme,

– zaradu,

– naziv i opis poslova,

– trajanje radnog odnosa…

Ako određeno pravo nije regulisano ugovorom o radu, smatra se da zaposleni ima ona prava koja propisuje Zakon o radu.

RAD VAN RADNOG ODNOSA – Prava radnika?

Ugovorom o privremenim i povremenim poslovima, ugovorom o delu, ugovorom o dopunskom radu i ugovorom o stručnom osposobljavanju i usavršavanju se ne zasniva radni odnos.

Ukoliko se radnik angažuje po nekom od ovih ugovora, on nema status zaposlenog. To znači da nema prava koja inače imaju zaposleni iz radnog odnosa.

Ovo se odnosi na korišćenje godišnjeg odmora, primanja u slučaju bolesti, slobodne dane i ostale beneficije. Obveznik uplate doprinosa je naručilac posla, ukoliko se radi o pravnom licu ili preduzetniku.

Ugovor o privremenim i povremenim poslovima

Ugovor o privremenim i povremenim poslovima može da se zaključi sa:

– nezaposlenim licima,

– zaposlenim licima sa nepunim radnim vremenom do punog radnog vremena,

– korisnicima starosne penzije i prevremene penzije,

– licima koja su članovi studentske zadruge, a ne starija od 30 godina,

– licima koja su korisnici porodične penzije. (korisnik porodične penzije bi trebalo da ostvaruje naknadu koja je niža od najniže mesečne osnovice doprinosa, kako ne bi izgubio pravo na naknadu porodične penzije prilikom prijave na obavezno socijalno osiguranje)

Ugovor o delu

Ugovor o delu se zaključuje sa određenim licem, radi obavljanja određenih poslova koji su van delatnosti poslodavca. To mogu biti poslovi na izradi ili opravci stvari, izvršenju nekog fizičkog ili intelektualnog posla.

Za zaključenje ovakvih ugovora nije bitno da li se radi o nezaposlenom licu, studentu, korisniku starosne penzije ili o licu koje je u radnom odnosu kod tog ili drugog poslodavca.

Ukoliko dođe do zaključenja ugovora sa korisnikom invalidske penzije, može doći do pokretanja postupka za procenu radne sposobnosti. U tom sličaju postoji rizik od gubitka prava na invalidsku penziju.

Ugovor o dopunskom radu

Zaposleni koji radi sa punim radnim vremenom kod poslodavca, može da zaključi ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem, a najviše do trećine punog radnog vremena.

Radniku koji želi da zaključi ugovor o dopunskom radu nije potrebna saglasnost poslodavca kod koga radi sa punim radnim vremenom.