RAZVOD BRAKA – PROCEDURA I MOGUĆNOSTI

„Razvod nije takva tragedija. Tragedija je ostati u nesrećnom braku, učiti svoju decu pogrešnim stvarima o ljubavi. Od razvoda niko nikada nije umro.” – Dženifer Vajner, autor Fly Away Home.

Ako je verovati podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Republici Srbiji u 2021. godini, na 1000 zaključenih brakova razvedeno je skoro 300, tačnije 298.9 brakova.

Tekst o razvodu braka je podeljen na nekoliko celina:

1. Procedura odnosno postupak razvoda braka;
2. Razvod braka tužbom i sporazumni razvod braka;
3. Vršenje roditeljskog prava;
4. Podela imovine;
5. Zadržavanje ili promena prezimena nakon razvoda braka.

RAZVOD BRAKA – PROCEDURA

Naš porodični zakon propisuje da supružnici mogu tražiti razvod braka ako su bračni odnosi ozbiljno i trajno poremećeni ili se objektivno ne može ostvariti zajednica života. Šta to znači?

Dovoljno je da postoji barem jedna činjenica (npr. način života jednog od supružnika, preljuba, nasilje…)  koja dovodi do posledice da su bračni odnosi ozbiljno i trajno poremećeni.

Takođe, razlog za razvod braka može da bude i to što zajednica života objekitvno ne može da se ostvari (npr. neslaganje supružnika oko načina funkcionisanja bračne zajednice, mesta stanovanja, vaspitavanja dece…)

Jedan od uslova za razvod braka je da su supružnici živi na početku i na kraju brakorazvodne parnice. Izuzetno, naslednici preminulog bračnog druga mogu da nastave započeti postupak razvoda braka (radi ostvarivanja naslednih prava).

Za razvod braka ne postoji rok, bitno je samo da su supružnici živi od početka do kraja brakorazvodnog postupka.

Razvod braka je moguć na dva načina, sporazumno i tužbom pred sudom.

SPORAZUMNI RAZVOD BRAKA I RAZVOD BRAKA TUŽBOM

Sporazumni razvod braka

Predlog za sporazumni razvod braka se podnosi sudu u pisanoj formi. Predlog mora da sadrži pisani sporazum o zajedničkom ili samostalnom vršenju roditeljskog prava (o čuvanju, vaspitanju, izdržavanju zajedničke dece, kao i o načinu održavanja ličnih odnosa sa njima), naravno ako postoje zajednička deca u braku.

Predlog mora da sadrži i sporazum o deobi zajedničke imovine supružnika, takođe samo ako ona postoji.

Velika prednost sporazumnog razvoda braka je cena. Sporazumni razvod braka se u praksi okončava na jednom jedinom ročištu, što dovodi do velikih ušteda u budžetima supružnika.

Razvod braka tužbom

Kada supružnici ne mogu sporazumno da se dogovore o razvodu, vršenju roditeljskog prava i podeli zajedničke imovine, preostaje im jedino tužba.

Tužbu za razvod braka može podneti bilo koji supružnik (npr. i „krivac za razvod“).

Tužba se podnosi osnovnom sudu prema mestu prebivališta tuženog ili prema poslednjem zajedničkom prebivalištu supružnika.

Nakon podnošenja tužbe za razvod, prvi korak je postupak posredovanja pred sudom, koji obuhvata pokušaj mirenja i pokušaj nagodbe.

Posredovanje se ne sprovodi ako jedan od supružnika ne želi posredovanje ili je boravište nekog od supružnika nepoznato ili u inostranstvu.

Ako je pokušaj posredovanja propao ili ako nije bilo mogućnosti da se sprovede, počinje parnični postupak između supružnika.

Razvod braka tužbom nema nijednu prednost u odnosu na sporazumni razvod braka.

RAZVODA BRAKA TUŽBOM – MANE:

Ovaj postupak zna da bude iscrpljujući za supružnike kako psihički tako i finansijski. Saslušavaju se supružnici, eventualno deca i svedoci, pred sudom se iznosi „prljav veš“. Iako je postupak po zakonu hitan, u praksi traje dugo, održava se dosta ročišta, nakon presude postoji pravo na žalbu pa supružnici moraju da čekaju i odluku drugostepenog suda.

VRŠENJE RODITELJSKOG PRAVA

Nakon sporazumnog razvoda braka, roditelji vrše roditeljsko pravo zajednički ili jedan roditelj vrši samostalno, u zavisnosti od sporazuma koji su zaključili.

Sporazumom o zajedničkom vršenju roditeljskog prava roditelji deteta pismeno se saglašavaju da će roditeljska prava i dužnosti obavljati zajednički, međusobnim sporazumevanjem, koje mora biti u najboljem interesu deteta.

Sporazum o samostalnom vršenju roditeljskog prava obuhvata sporazum roditelja o poveravanju zajedničkog deteta jednom roditelju, sporazum o visini doprinosa za izdržavanje deteta od drugog roditelja i sporazum o načinu održavanja ličnih odnosa deteta sa drugim roditeljem.

Roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo ima pravo i dužnost da izdržava dete, da sa detetom održava lične odnose i da o pitanjima koja bitno utiču na život deteta odlučuje zajednički i sporazumno sa roditeljem koji vrši roditeljsko pravo.

Nakon razvoda braka koji je pokrenut tužbom, sud odlučuje da li roditelji zajednički vrše roditeljko pravo ili poverava jednom od roditelja da samostalno vrši roditeljsko pravo.

PODELA ZAJEDNIČKE IMOVINE

Zajednička imovina je imovina supružnika koju su stekli radom u toku trajanja zajednice žviota u braku.

Prilikom sporazumnog razvoda braka, supružnici zaključuju sporazum o deobi zajedničke imovine i sami se dogovaraju šta će kome pripasti nakon razvoda braka.

Kada se brak razvodi tužbom, i dalje postoji mogućnost da se supružnici sami dogovore oko podele imovine, mada je to u praksi redak slučaj.

Tada, sud vrši deobu i to sa pretpostavkom da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki.

Supružnik koji misli da poseduje veći udeo u zajedničkoj imovini od drugog supružnika treba to i da dokaže pred sudom. Dokazivanje o većem udelu u zajedničkoj imovini dodatno odugovlači brakorazvodni postupak i stvara veće troškove za oba supružnika.

Veći udeo jednog supružnika u sticanju zajedničke imovine zavisi od njegovih ostvarenih prihoda, vođenja poslova u domaćinstvu, staranja o deci, staranja o imovini te drugih okolnosti od značaja za održavanje ili uvećanje vrednosti zajedničke imovine.

ZADRŽAVANJE ILI PROMENA PREZIMENA NAKON RAZVODA BRAKA

Supružnik koji je promenio prezime sklapanjem braka može u roku od 60 dana od dana prestanka braka (razvoda) uzeti prezime koje je imao pre sklapanja braka.

Zahtev za promenu prezimena se može podneti uvek, ali ukoliko prođe 60 dana od dana pravosnažnosti presude o razvodu braka, potrebno je znatno više i dokumenata, ali i novca.